Kladovo i Donji Milanovac – sjajna vikend avantura na Đerdapu!
Kada ste poslednji put posetili Đerdap? Ekskurzija u osnovnoj se ne računa. Leti je najbitnije kuda pobeći za vikend? Domaće destinacije su sve bolje a Đerdap se uvek nameće kao favorit!
Kada ste poslednji put posetili Đerdap? Ekskurzija u osnovnoj se ne računa. Leti je najbitnije kuda pobeći za vikend? Domaće destinacije su sve bolje a Đerdap se uvek nameće kao favorit!
Na faksu (turizmologija) smo učili da je Đerdap ubedljivo najatrkativnija destinacija Srbije u smislu turističkog potencijala.
Pored neverovatne prirode čija je izuzetnost dokazana statusom Nacionalnog parka koju je Đerdap dobio još 1974. godine ovde se nalaze i arheološki ostaci jedne od prvih evropskih civilizacija i brojni vredni spomenici iz rimskog i srednjevekovnog doba. Sve to čini Đerdap idealnom vikend destinacijom ali i destinacijom za višenedeljne boravke ukoliko sebi to možete priuštiti.
Đerdap je veoma veliki da bi se mogao obići kvalitetno za samo jedan vikend, pa morate praviti kompromise ako ste vremnski ograničeni. Obzirom da smo dolazili iz pravca Niša i Bora, naš kompromis je bio da smo odmah otpisali Srebrno jezero, Veliko Gradište i Golubačku tvrđavu.
Obzirom da se Golubačka tvrđava trenutno renovira rešili smo da je vidimo u punom sjaju po završetku radova. Ipak, ukoliko dolazite iz pravca Beograda nemojte nikako propustiti ovu tvrđavu. Mi smo odlučili da obiđemo potez od Donjeg Milanovca do Kladova uz nekoliko „iskakanja“ sa ove trase.
Iz Beograda se do Donjeg Milanovca stiže za nekih dva i po ili tri sata kolima, dok će vam iz Niša biti potrebno možda i četiri sata vožnje.
Ukoliko dolazite iz pravca Niša moja je preporuka da malo skrenete sa puta i odete do Majdanpeka. Pored toga što ćete videti simpatičan mali gradić koji je veliki u rudarskom smislu, bićete na samo par kilometara udaljeni od jedne od najlepših pećina u Srbiji!
Rajkova pećina
Rajkova pećina nalazi se nedaleko od Majdanpeka i ako prolazite ovuda morate je posetiti!
Za posetu pećini OBAVEZNO se najavite Turističkoj organizaciji Majdanpeka, jer moguće je da na samom lokalitetu nećete naći nikoga, pa nećete moći ni da uđete u pećinu. Cena pojedinačne ulaznice za odrasle je 350 dinara. Verujte, vredi svaki dinar.
Homoljska lepotica, kako još nazivaju ovu pećinu, najviše je poznata po lepoti svog pećinskog nakita – stalaktita, stalagmiti, pećinski stubovi, kadice, draperije,… koji su velikim delom izgrađeni od čisto belog kalcita te samim tim izgledaju kao iz bajke!
Pećinski nakit od belog kalcita je veoma retka pojava, jer potrebno je toliko mnogo ispunjenih prirodnih uslova da bi nakit ostao beo (hemijski sastav kalcita, odsustvo gline, povoljno strujanje vazduha i vlažnost, živi svet i dr), pa je stoga Rajkova pećina najbolje mesto da uživate u nestvarnim prizorima koji vam se ukazuju svakim novim korakom.
Rajkovu pećinu otkrio je, ko drugi, ako ne Jovan Cvijić, čovek koji je prepešačio čitavu Istočnu Srbiju. Prema onome što je do sada poznato, hodnici Rajkove pećine dugački su preko dva kilometra i podeljeni u rečni i suvi horizont. Betonska staza vodi kroz prostranu Koncertnu i Ježevu dvoranu, pored Malih i Velikih orgulja, Obešenog hajduk Rajka do Dvorane kada. Zatim su tu i Žrtvenik, Duhovi, Dvorana vodopada, Sala stećaka, Zimska bajka i Kristalna dvorana.
Rajkova pećina jedna je od najlepše uređenih domaćih pećina za posetioce, u šta ćete se uveriti čim budete prelazili preko visokog čeličnog mosta na ulazu u pećinu, dok daleko dole ispod vas pećinskim kanjonom tutnji pećinska reka. Ne brinite, bezbedno je, ali nemojte gledati dole ako se bojite visine. Dalje će vas kroz pećinu, voditi uređene staze a najbitniji pećinski nakit je veoma lepo adekvatno osvetljen.
Veoma je pohvalno što je osvetljenje u pećini urađeno u segmentima, odnosno svetlo se posebno pali u svakoj dvorani u koju ulazite, dok se gasi u onoj iz koje izlazite. Time se minimalno utiče na sve prirodne procese u pećini jer konstantno dugo osvetljenje može naneti veliku štetu mikroklimi pećine.
Novom rekonstrukcijom Rajkove pećine povezana su dva horizonta tako da se posetiocima ove pećine pruža mogućnost kružnog obilaska koji traje oko sat vremena. U pećini je hladno pa nemojte ulaziti samo u majici i kratkoj letnjoj odeći.
Kapetan Mišin Breg
Kada iz Majdanpeka želite da nastavite ka Dunavu i Donjem Milanovcu, imate dva izbora: da se vratite na glavni put (preko Klokočevca) ili da krenete direktnim putem od Majdanpeka ka Milanovcu, koji je kraći ali dosta lošijeg kvaliteta.
Mi smo izabrali kraći put, a jedan od razloga je bio što tako nikako ne možemo promašiti jedno od najlepših mesta na našoj strani Dunava – Kapetan Mišin Breg!
Ovo mesto je prava mala galerija na otvorenom, ali i mnogo više od toga! Još na samom ulazu pažnju će vam privući drvene skulpture koje izrađuje lično domaćin ovog kompleksa. A onda, dok šetate prelepo uređenim dvorištem, doći će do vas jedan od najlepših vidikovaca na Dunavu!
Domaćini su se potrudili da ništa ne kvari uživanje u pogledu na moćnu i predivnu Đerdapsku klisuru. Mnogo je klupica i letnjikovaca na kojima možete odmoriti, popiti domaći sok od zove, pa čak i ručati. Porodica Stefanović koja upravlja kompleksom može za grupu ljudi organizovati ručak, uz specijalitete vlaške kuhinje i ovog kraja – ručak u ambijentu i atmosferi za pamćenje.
Domaćica nas je dočekala i bila je veoma ljubazna, dala nam je sve potrebne informacije i pričala o tome šta i kako rade. Kaže da kod njih dolaze državne delegacije, strani i domaći turisti. Nude i uslugu smeštaja. Trude se da svake godine naprave nešto novo u svom domaćinstvu što će posetiocima učiniti boravak lepšim i prijatnijim.
Lepenski Vir
Sa Brega se spuštamo na glavnu Đerdapsku magistralu i skrećemo levo ka jednoj od najstarijih evropskih civilizacija. Lepenski Vir nalazi se blizu Donjeg Milanovca i nezaobilazna je stanica za sve koji posećuju Đerdap.
Lepenski Vir je sada veoma lepo uređen, natkriven i moderno opremljen prostor koji daje mogućnost posetiocima da čak preko računara prošetaju nekadašnjim neolitskim naseljem i pogledaju 3D projekcije tadašnjih domaćinstava. Iako prostor deluje kao velika staklena bašta nedavno je klimatizovan tako da je unutra veoma prijatno.
Turistički potencijal ovog mesta je izuzetan! Ipak, iako je sve lepo uređeno nekako mi je ceo lokalitet previše sterilan i generalno nezanimljiv.
Dok većini domaćih turističkih lokaliteta nedostaje tehnička uređenost, na Lepenskom Viru je to urađeno veoma dobro. Međutim, kao da nešto nedostaje.
Lepenski Vir je pre svega neverovatna istorijska priča. Treba imati u vidu da su ljudi živeli u civilizovanom društvu ovde na obali Dunava još pre 7-8 hiljada godina, da su pronađeni njihovi predmeti, božanstva, rituali,… U drugim zemljama se od ovoga prave neverovatne priče koje se prodaju uspešno milionima turista godišnje. Ovde to nedostaje.
Lepenski Vir ima sve tehničke predispozicije, lepu uređenost i istorijsku priču koja nije na najbolji način ispričana. Film koji se posetiocima prezentuje na početku obilaska prosto nije dovoljan.
Ipak, sve ovo ne umanjuje značaj lokaliteta, samo predlažem da se o Lepenskom Viru sami prethodno sami informišete.
Donji Milanovac
Donji Milanovac je veoma simpatično i lepo uređeno mesto na samoj obali Dunava, nedaleko od Lepenskog Vira. Ima lepo uređen park pored obale, turistički vizitorski centar i granični prelaz za rečni saobraćaj.
Donji Milanovac je idealno mesto za šetnju, odmor od puta, uživanje u pogledu na Dunav ili veoma dobar ručak.
Još od ranije znam da restoran „Poreč“ u Donjem Milanovcu ima uvek svežu ribu i fantastičnu riblju čorbu. A šta drugo jesti kada ste pored Dunava, i to u njegovom najlepšem delu – Đerdapskoj klisuri? Savet: obavezno u ovom restoranu naručite “Gril Sir” – veoma ukusan kuvani donjemilanovački sir na žaru je nešto što ne možete probati ni na jednom drugom mestu.
Đerdapska klisura
Od Donjeg Milanovca do Kladova je potrebno nekih sat vremena vožnje, ali nemojte žuriti, jer ćete voziti najlepšim delom Đerdapske klisure. Vidikovci su na ovom potezu veoma brojni pa vam preporučujem da ih iskoristite i lagano uživate u prizoru na jednu od najmoćnijih klisura Evrope!
Sa dužinom od 130 kilometara Đerdapska klisura je najduža kompozitna klisura Evrope. Ovo “kompozitna” znači da Dunav menja svoju širinu od par kilometara do par stotina metara, vijuga i juri, gradeći moćnu klisuru visokih stenovitih litica, kreirajući jedan od najlepših prizora u ovom delu sveta.
Dunav je moćna reka, koja na svom 2850 kilometara dugom toku protiče kroz 10 država, ali je upravo u Đerdapskoj klisuri Dunav i najširi i najdublji i najuži na svom čitavom toku!
Ako imate vremena i volje pokušajte da se popnete do mnoooogo boljih vidikovaca kao što su Veliki ili Mali Štrbac, odakle ćete dobiti Đerdapsku klisuru iz potpuno druge dimenzije. Mi, nažalost, to nismo uspeli jer je za uspon do ovih vidikovaca potrebna dozvola u Nacionalnom Parku Đerdap. Kažu da je uspon rizičan i da niko ne može garantovati Vašu bezbednost, osim ako sa vama ne krenu njihovi rendžeri. Obzirom da je mrak već padao mi smo odustali ali vama preporučujem da se raspitate u Nacionalnom parku i ne propustite najbolji pogled na Đerdap.
Kladovo
Grad brodogradnje, dunavskih alasa i crnog kavijara, energetičara i turističkih radnika. Nedaleko od Kladova nalazi se HE Đerdap, koja ima veliki privredni značaj i gde svi iz grada pokušavaju da se “uguraju”.
Upravo zahvaljujući toj elektrani Dunav je ovde širok i veoma miran, što su u Kladovu iskoristili za uređivanje jedne od najlepših rečnih plaža u Srbiji.
U Kladovu ne propustite Muzej Đerdapa, da biste se upoznali sa istorijatom i načinom života na ovom delu Dunava nekada, a zatim izađite malo u samu varoš i prošetajte izuzetno lepo uređenim turističkom mestom.
Blizu plaže nalaze se i dva veća hotela – Aquastar Danube i Hotel Đerdap. Iako pored ovih hotela ima i dosta privatnih iznajmljivača smeštaja moj savet vam je da svoj smeštaj rezervišete pre nego što dođete u Kladovo, da ne biste imali problem kao mi.
Smatrao sam da sa toliko smeštajnih jedinica neće biti problem pronaći smeštaj pa nismo ništa unapred rezervisali, što se pokazalo kao velika greška. Kladovo je te večeri bilo prepuno, bez ijednog slobodnog kreveta! Iako nismo znali gde ćemo prespavati, bilo nam je drago da turizam ovde funkcioniše. Saznali smo da je to zbog održavanja nekih radničkih sportskih igara, ali i da se takva situacija često dešava.
Srećom, smeštaj pronalazimo u seoskom turističkom domaćinstvu “Dunavski Raj”, u selu Kostol, na samo 2 km od Kladova. Takođe, Trajanov most se nalazi odmah pored ovog sela tako da smo se sutradan najpre tamo uputili.
Trajanov most
Nemojte se razočarati, most nećete videti jer ga odavno nema. Videćete samo jedan početni stub ovog mosta. Ipak, imajte na umu da je Trajan prvi uspeo da premosti Dunav i napravi tada najduži most na svetu za narednih 1.000 godina (iako je most brzo porušen, gotovo hiljadu godina je ostao najduži ikada izgrađeni most u svetu)!
Bio je to kameni most sa 20 stubova u vodi neverovatne visine od 150 rimskih stopa, bez temelјa (oko 45 m), sa rastojanjem izmеđu stubоvа od 170 rimskih stopa (oko 51 m). Kako je izgledao ovaj veličanstveni most znamo tаčnо i na osnovu relјefa sačuvanog na dve metope Trajanovog stuba, koji se, оd 113. gоdinе nalazi na Trajanovom forumu, u Rimu.
Verovatno ste čuli i za Trajanovu tablu, koja je mnogo očuvanija od mosta. Problem je, međutim, što je njoj moguće prići samo sa vode, pa je možete obići samo u okviru neke organizovane ture brodom ili čamcem.
Tvrđava Fetislam
U samom Kladovu, nešto dalje od centralno dela, na samoj obali Dunava, nalazi se tvrđava Fetislam, jedna od osmanlijskih tvrđava na Dunavu nastala na temeljima nekadašnjeg rimskog utvrđenja.
Čine je dve fortifikacione celine, Veliko i Malo utvrđenje – Kastel, koji je inkorporiran u veću, mlađu tvrđavu.
Današnje Kladovo podignuto je na mestu nekadašnjeg praistorijskog naselja, a kasnije i antičkog utvrđenja Zanes. Na mestu Zanesa kasnije se osniva Novi grad, kojeg ruše Mađari 1502. godine. Međutim, samo 20 godina kasnije, po naredbi Sulejmana Veličanstvenog, komandant turkse vojske, Bali-beg, diže tvrđavu Fethi Islam (Fetislam), za dalje ratovanje sa Ugarskom.
Kasnije su Turci dozidali i ostale delove tvrđave kako bi ipak odbranili svoje položaje. Podizanjem Fetislama, završena je turska odbrambena linija prema Ugarskoj koju su činile tvrđave Smederevo, Kulič, Ram, Golubac i Fetislam, što govori i sam naziv tvrđave Feht-ul-islam – Kapija Islama.
Fetislam ima veliko istorijsko značenje i izuzetan potencijal, ali stanje u kojoj se ova tvrđava danas nalazi je prosto nedopustivo. Sve je zaraslo u travu i korove, pa tvrđava od potecijalno najveće atrakcije i simbola Kladova postaje opasnost za turiste i najružnije mesto u gradu. Zaista žalosno i sramno za Kladovo, državu, i sve nas.
Vodopad Blederije
Za kraj ostavljam jednu od najbolje skrivenih tajni Đerdapa – vodopad Blederije!
Do vodopada nije baš lako doći, ali vredi. Najpre morate krenuti od Kladova ka Brzoj Palanci. Na samom ulazu u Brzu Palanku nalazi se stidljivi znak da se vodopad nalazi desno. Skrećete tu i vozite do sela Reka, kroz koje prolazite glavnim putem, nakon čega asfalt ubrzo nestaje. Nastavljate dalje po zemljanom putu ali vozite polako, maksimalno u drugoj.
Do vodopada ima još nekoliko kilometara ali zbog lošeg puta će to trajati dosta dugo. Prelazićete preko dva veoma uska mostića, kao i preko potoka. Prava offroad avantura.
Na kraju stižete do mesta gde se nalazi vodopad. Potrebno je još samo da se strmom padinom spustite do njega, pešice. Budite obazrivi, veoma je klizavo, naročito posle kiše. Ubrzo ćete biti nagrađeni za sav trud jer ćete se naći u ambijentu iz bajke!
Velika je šteta biti vremenski ograničen kada ste u Đerdapu. Mesto na kojem ste planirali da provedete pola sata vam vrlo lako uzme dva sata, a da to i ne primetite. Žao nam je što nismo sada bili u prilici da obiđemo ostatak Nacionalnog Parka, ali se zato i radujemo novim đerdapskim avanturama.
Đerdap je nemoguće obići, pa ni doživeti za samo 2 dana, ali je dovoljno da biste mu se ponovo vratili i nastavili da ga istražujete. Đerdap je idealan i za lovce i ribolovce. Zaljubljenike u prirodu, istoriju, arheologiju. Fotografi će ovde imati konstantnu inspiraciju, a gurmani uživati u ribljim i vlaškim specijalitetima.
Nedaleko od Đerdapa su i Negotin, Bor, Zaječar koji lako mogu postati deo višednevne ture koju i sami možete isplanirati. Leto je pred vama, hoćete li ga iskoristiti?
